Циљ Светског дана срца је да охрабрити што већи број појединаца да доносе праве одлуке у погледу здравих навика које могу спречити и одложити појаву болести срца и крвних судова.
Поруке Светске федерације за срце су: Будимо хумани-помозимо да се побољша приступ лечењу и подршци за оболеле од КВБ ; Срцем за здраву планету - шетња или вожња бицикла, уместо коришћења аутомобила; Да свако од нас оствари свој пун потенцијал, без стреса-смањимо психолошки стрес јер он може дуплирати ризик од добијања срчаног удара - физичке вежбе, медитација, опуштање, довољно квалитетног сна
Око 17,9 милиона људи је у 2019. на глобалном плану умрло од ових стања, што представља око 32% свих смртних исхода . Око ¾ смрти од болести срца и крвних судова забележено је у земљама са ниским и средњим приходима . Подаци из 2024. године говоре да је у нашој земљи, број умрлих од болести система крвотока износио 46 841 (21285 мушкараца и 25556 жена), што је чинило око 47,7% свих смртних исхода .
Фактори ризика за болести срца: 1.Употреба дувана и изложеност дуванском диму; 2. Неправилна исхрана; 3.Физичка неактивност; 4. Гојазност; 5.Повишен крвни притисак; 6.Повишен холестерол у крви; 7.Дијабетес; 8.Загађење ваздуха; 9.Конзумирање алкохола
Контролом фактора ризика може се избећи најмање 80% превремених смрти од болести срца и крвних судова!
1.Спречите младе да почну да користе дуван, 2.Промовишите престанак пушења међу одраслима и младима, 3.Смањите изложеност људи пасивном пушењу, 4.Прилагодите исхрану нивоу и врсти активности и старосној доби, 5.Уносите више свежег воћа и поврћа, мање соли, шећера и масти, 6.Охрабрите децу да пију воду уместо заслађених напитака , 7.Учините физичку активност свакодневном рутином , 8.Заговарајте више места на којима људи могу бити активни(стазе за пешачење, вожњу бицикла...)
Светски дан срца је прилика да сви застанемо и размислимо како најбоље да допринесемо бољем здрављу, како свог, тако и сваког срца које куца.

Активности које се предузимају на овај значајан датум имају за циљ да подигну свест о значају употребе различитих метода контрацепције, као и да истакну важност одговорног сексуалног понашања. Контрацепција је скуп метода и средстава који спречавају зачеће, тј. нежељену трудноћу. Употреба контрацептивних средстава штити и од полно преносивих инфекција.
Неодвојиви део кампање о контрацепцији је и планирање породице. Планирање породице омогућава појединцима да планирају и остваре жељени број деце као и да планирају време њиховог рађања и размак између порођаја. Добробити ефикасног планирања трудноће тичу се првенствено жена и деце. Жене чувају плодност и унапређују опште здравље. Деца из планираних трудноћа имају боље здравље и брже напредују . Планирање породице утиче позитивно и на мушкарце, управо јер доприноси равноправности у партнерским односима и подели одговорности за сексуално и репродуктивно понашање. Породице у којима се не рађа стихијски већ планирано, имају хармоничније односе и њихови чланови су боље међусобно повезани. Жена савременог доба има потребу и право да буде ослобођена страховања и суочавања са непланираном и нежељеном трудноћом. Непланирана трудноћа угрожава физичко и психичко здравље жене и смањује могућност за рађање здравог новорођенчета као и његов оптимални телесни и ментални развој. Само у Београду је број абортуса у 2024. години износио 3208. Становништво у Републици Србији претежно примењује традиционалне методе контрацепције, а због њихове недовољне ефикасности често се суочава са нежељеном трудноћом и прибегава индукованом абортусу. Проценат жена узраста 15-49 година које су удате или живе у ванбрачној заједници које су користиле савремене методе контрацепције је 34,8%. Традиционалне методе контрацепције је користило 17,1% жена узраста од 15 до 49 година. 64,5% ученика I разреда средње школе су користили кондом приликом последњег сексуалног односа. 13,2% их је као метод заштите приликом последњег односа користило пилуле за контрацепцију .Право на сексуално и репродуктивно здравље једно је од основних људских права и омогућава безбедне сексуалне односе на задовољство оба партнера, без принуде и насиља, без страха од инфекција и трудноће и контролу плодности на начин који не изазива неповољне или опасне последице.