Светски дан срца 2022. - Срцем за свако срце 2022-09-28 10:33:30
Срце је први и последњи знак живота. Здравље срца је једно од оних питања које може да уједини све људе. Светски дан срца је прилика да сви застану и размотре како најбоље да допринесу бољем здрављу срца и крвних судова, како за себе, тако и за свако срце које куца. Циљ је да што већи број појединаца доносе праве одлуке у погледу здравих навика које могу спречити и одложити појаву болести срца и крвних судова. У Европи, КВБ су водећи узрок смрти, 37% свих смртних случајева. У Београду су 2021. године ове болести чиниле 37,6% свих смртних исхода. Показало се да престанак употребе дувана, смањење соли у исхрани, узимање више воћа и поврћа, редовна физичка активност и избегавање употребе алкохола смањују ризик од кардиоваскуларних болести (КВБ). Здравствене политике које стварају повољно окружење и чине здрав избор приступачним и доступним су од суштинског значаја за мотивисање људи да усвоје и одрже здраво понашање. Светска федерација за срце истиче три кључне, глобалне поруке: Будимо хумани-Помозимо да се побољша приступ лечењу и подршци за оболеле од КВБ, Срцем за здраву планету -Загађење ваздуха је одговорно за 25%свих смрти од КВБ, узимајући 7 милиона живота сваке године. Наш допринос здравој планети, а на тај начин и сопственом здрављу, су непосредне активности, као што су шетња или вожња бицикла, уместо коришћења аутомобила, као и дугорочни напори, као што је подршка законодавству (доношењу, односно поштовању прописа за чист ваздух). Да свако од нас оствари свој пун потенцијал, без стреса-Психолошки стрес може дуплирати ризик од добијања срчаног удара. Физичке вежбе, медитација, опуштање, довољно квалитетног сна могу помоћи да се снизи ниво стреса. Опирући се штетним механизмима суочавања и лошим навикама изазваним стресом, можемо максимално побољшати здравље нашег срца. Срце је први и последњи знак живота. Сачувајмо здравље сваког срца!
26. септембар-Светски дан контрацепције 2022-09-23 12:09:55
Обележавање Светског дана контрацепције има за циљ да се истакне важност употребе различитих метода контрацепције и одговорног сексуалног понашањ и да се младима омогућити адекватан приступ информацијама о сексуалном и репродуктивном здрављу.
Део кампање је и планирање породице, које омогућава појединцима и паровима да планирају и остваре жељени број деце, време њиховог рађања и размак између порођаја.
Планирањем трудноће, ефикасним методама контрацепције, жене чувају плодност и унапређују опште здравље. Децу из планираних трудноћа одликују боље здравље, брже напредовање и већа могућност за остваривање њихових потенцијала. Породице у којима се деца рађају планирано, имају хармоничније односе и њихови чланови су боље међусобно повезани.
Непланирана трудноћа угрожава физичко и психичко здравље жене и смањује шансе за рађање здравог новорођенчета и оптимални телесни и ментални развој детета. Ако је трудноћа непланирана, жена прибегава намерном прекиду трудноће, који вишеструко угрожава опште, а посебно репродуктивно здравље жена, јер може да резултује повредама репродуктивних органа, анемијом, акутним и хроничним запаљењима мале карлице као и неплодношћу.
Употреба контрацептивних средстава, поред тога што спречава нежељену трудноћу, такође штити и од сексуално преносивих инфекција.
У Републици Србији, становништво претежно примењује традиционалне методе контрацепције, а због њихове недовољне ефикасности честе су нежељене трудноће и индуковани абортуси.
Само у Београду је у 2021. години било 3574 абортуса, а процењује се да је број значајно већи.
Од модерних метода контрацепције највише се користи кондом за мушкарце (15,1%).
Међу традиционалним методима доминира метод прекинутог сношаја (31,4%).
Ниједан метод контрацепције никада није користило 37,7%.
Према истраживању у популацији младих узраста од 15 до 19 година, 55,6% је дало податак да је приликом последњег сексуалног односа користило кондом. (Дечаци чешће 61,0% према 48,2%).
Право на сексуално и репродуктивно здравље представља једно од основних људских права, а подразумева безбедне сексуалне односе на задовољство оба партнера, без принуде и насиља, страха од инфекција и трудноће, као и контролу плодност на начин који не изазива неповољне или опасне последице.
31. мај 2022 –Светски дан бездувана-„Дуван трује нашу планету“2022-05-30 12:24:38
Циљ кампање је да подигне свест најшире јавности да штетни ефекти масовне производње и употребе дувана превазилазе утицај на здравље појединца, односно да се интензивно шире на све компоненте животне средине. Дуванска индустрија покушава да развојем нових технолошких решења и програма друштвене одговорности, користећи разрађене маркетиншке стратегије све то представи као настојање дуванске индустрије за унапређењем животне средине и здравља људи. Ипак негативан утицај дуванске индустрије је јасан и проистиче из сваке од фаза – од узгоја дувана као пољопривредне културе и процеса његове индустријске обраде, преко дистрибуције све до ефеката отпадних продуката.
• Дуван је велики експлоататор природних ресурса наше планете. Чак око 3,5 милиона хектара земљишта сваке године се уништава услед узгоја дувана, често су то шуме, а касније се на таквом земљишту тешко могу гајити било које друге корисне пољопривредне културе.
• Годишње се за потребе производње цигарета посече 600 милиона стабала и утроши 22 милијарде литара воде.
• Дуванска индустрија годишње произведе чак 84 милиона тона угљен –диоксида, тако доприноси стварању стаклене баште и директно саучествује у климатским променама.
• Хемикалије које се ослобађају у процесима узгоја, производње и употребе дувана су токсичне - оне загађују наш ваздух, воду и зељиште, док незаобилазни пикавци, микропластичне масе и све веће количине отпада који потиче од нових електронских дуванских производа буквално затрпавају нашу планету
• Посебно треба имати у виду да је чак око 90% глобалне производње дувана концентрисано у земљама у развоју, што додатно доприноси неједнаком утицају који дуван има на различите делове наше планете и на различите социоекономске групе становништва.
Смањење конзумирања дувана, са личног, колективног, али и глобалног аспекта, мора се идентификовати као кључан корак за достизање свих Циљева одрживог развоја 2030, не само оних који се односе директно на здравље.
Имајте на уму - са сваком попушеном цигаретом, изгори и делић већ оскудних природних ресурса којима располажемо. Оних од којих директно зависи и наше постојање на овој планети...
Дуван је претња по здравље целе планете
10. мај- Међународни дан физичке активности-„Кретањем до здравља“2022-05-09 09:02:42
Међународни дан физичке активности обележава се под слоганом: „Кретањем до здравља“ и има за циљ да физичку активност представи као кључну активност за здравље и добробит човека. Још пре 20 година закључено је да су физичка неактивност, нездрава исхрана и употреба дувана, главни ризици за оболевање и умирање од хроничних болести. Бити физички активан једна је од најважнијих радњи коју људи, свих старосних група могу предузети да би побољшали своје здравље. Према Истраживању здравља становника Србије спроведеног 2019. године у Републици Србији, око 41% испитаних становника је недовољно физички активно. Физичка активност позитивно утиче на ментално здравље, утиче на побољшање расположења, успорава пад когнитивних способности, одлaже почетак болести, повећава мишићну снагу, побољшава физичку спремност, смањује вероватноћу развоја нових и повећава контролу постојећих хроничних незаразних болести. Основне препоруке за физичку активност  Будите физички активни читавог живота у свим приликама  Мењајте фреквенцију, интензитет, трајање и тип физичке активности  Избегавајте седентарно понашање  Одраслим особама се препоручује минимално 150 мин. умерене аеробне активности недељно и минимално две епизоде активности за јачање мишића у истом периоду  Изводите вежбе флексибилности два и више пута недељно  Mала деца треба да проводе најмање 180 минута дневно у разним врстама физичких активности било којег интензитета  Школска деца и адолесценти треба да буду физички активни најмање 60 минута дневно сваког дана у недељи  Деци и младима ограничити седење испред екрана на највише два сата дневно  Особама старијим од 65 година додатно се препоручују активности за побољшање равнотеже  Физичка активност треба да се спроводи у безбедном амбијенту  Додатне физичке активности имају додатне корисне ефекте на здравље КОЛИКО ГОД ДА ИМАТЕ ГОДИНА... ПРАВИЛНА ИСХРАНА И РЕДОВНА ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ ЧУВАЈУ И ПОБОЉШАВАЈУ ВАШЕ ЗДРАВЉЕ И СМАЊУЈУ РИЗИК ОД НАСТАНКА РАЗЛИЧИТИХ БОЛЕСТИ !!!
„Дуг живот за све” - Недеља имунизације 24.4–30.4.2022. године 2022-04-20 11:14:48
Већ 70 година, jeдна недеља у априлу месецу посвећена је имунизацији. Aктивности које се предузимају у овом периоду имају за циљ јачање уверења о потреби заштите сваког детета од болести које се могу спречити вакцинацијом, као и стварање услова да се у свакој земљи омогући подједнака доступност вакцинама. Дуже од два века вакцине доприносе безбеднијем свету, од прве вакцине против великих богиња до најновијих mRNA које се користе у превенцији тешких облика COVID-19. Пандемија COVID-19 је допринела порасту политизације имунизације и паду обухвата имунизације деце у многим земљама. Програм имунизације је прекинут у Украјини и сва деца која су напустила земљу потребно је да буду вакцинисана где год била. И у овим условима, одржавање континуитета у спровођењу националних програма имунизације има приоритет који ни на који начин не сме бити угрожен.
Епидемије малих богиња, које се повремено јављају у нашем региону и импортовање дивљег вируса дечије парализе, представљају и даље заједничке претње у области заразних болести које се могу спречити имунизацијом. Неопходно је интензивирати све активности на одржавању статуса земље без полиомијелитиса и елиминације морбила у Републици Србији. То подразумева: Достизање и одржавање високог нивоа обухвата, тј. преко 95% деце вакцинисано са две дозе MMR вакцином, односно са три дозе IPV; Унапређење и одржавање система активног епидемиолошког надзора над дечјом парализом и морбилама ; Вакцинација деце која су пропустила прилику редовне вакцинације према Календару вакцинације.
Имунизација је једноставан, безбедан и ефикасан начин да заштитите своје дете од одређених заразних болести.
Обезбедите Вашем детету здрав почетак живота−вакцинишите га на време.


7. април 2022. СВЕТСКИ ДАН ЗДРАВЉА 2022-04-07 10:20:09
ЗДРАВА ПЛАНЕТА – ЗДРАВИ ЉУДИ је слоган овогодишњег Светског дана здравља и има за циљ да усмери пажњу светске јавности на хитне акције које је потребно предузети да би људи и планета били здрави.
Чињенице које указују да је неопходно прекинути циклус разарања планете и здравља људи: Загађење ваздуха убија 13 људи сваког минута, због рака плућа, срчаних болести и можданог удара; Девет од десет људи удише загађен ваздух; Загађење азот-диоксидом може погоршати респираторне болести, посебно астм; Сагоревање фосилних горива попут нафте, угља и природног гаса узрокује загађење ваздуха; 2 милијарде људи широм света нема безбедну воду за пиће; Климатске промене (растуће температуре и поплаве) представљају претњу људском здрављу; Дуван убија више од 8 милиона људи сваке године (главни фактор ризика за рак, болести срца, плућа). Сваке године се посече 600 милиона стабала да би се произвело 6 трилиона цигарета.
Шта можемо учинити да заштитимо нашу планету и наше здравље?
Можемо да захтевамо климатске акције како бисмо заштитили своје здравље!
Можемо сами да предузмемо активности и инспиришемо друге!
Можемо да ходамо или возимо бицикл до посла најмање један дан у недељи!
Можемо да ограничимо загревање просторије до 21,5С!
Можемо да искључимо светло када нисмо у просторији!
Можемо да избегавамо високо прерађену храну и пиће и престанемо са конзумирањем дувана!
Можемо да купујемо мање пластике, да користимо кесе за намирнице које се могу рециклирати!
Можемо да ОЧИСТИМО НАШ ВАЗДУХ, ВОДУ И ХРАНУ
јер је НАША ПЛАНЕТА, НАШЕ ЗДРАВЉЕ
10. март - Светски дан бубрега „Премостимо јаз у знању о болестима бубрега, ради боље неге и лечења“ 2022-03-09 08:11:00
Хронична болест бубрега (ХББ) је честа и опасна болест. Смртност повезана са болестима бубрега расте из године у годину и предвиђа се да ће постати 5. водећи узрок смрти до 2040. године. У Србији се због обољења бубрега, 2020. године, изабраном лекару јавило 33.072 особе. Рано откривање болести омогућава адекватну негу и лечење.
Знања о болестима бубрега су мала. Побољшање здравствене писмености у великој мери зависи од тога колико здравствени радници ефикасно комуницирају и едукују особе које живе са обољењем бубрега. Здравствена писменост омогућава стицање способности да се пронађу, разумеју и користе информације, на основу којих би се донеле праве одлуке и покренуле акције у вези са здрављем. Растућа оспособљеност и приступ технологији такође пружа нове могућности за унапређење образовања и свести о болестима бубрега.
На Светски дан бубрега апелујемо: усвојите начела правилне исхране и здравог стила живота, а то подразумева вежбање (физичку активност), адекватну хигијену спавања, контролу дувана, приступ здравој води, превенцију климатских промена. Све то доприноси очувању доброг здравља бубрега, дужег очувања функције бубрега код оболелих и повећању опште свести о значају здравља бубрега за очување општег здравља а самим тим и живота појединца.
Март 2022. - Месец борбе против рака: превенција малигних тумора2022-03-03 09:16:14
Према проценама Светске здравствене организације (СЗО), број оболелих од малигних болести у свету показује наставак вишегодишњег раста. По подацима СЗО у 2020. години, у свету је регистровано око 10 милиона смртних случајева од малигних тумора. У Србији је током 2019. године од свих малигних тумора оболело 42.290 особа, а умрло 21.340 особа оба пола. Ово стално повећање броја оболелих захтева све веће коришћење ресурса здравственог система за потребе дијагностике малигних болести, лечења и неге оболелих. Малигне болести су један од водећих узрока смрти у свету, што је последица пораста укупног броја становника, продуженог очекиваног трајања живота, као и усвајања животног стила одговорног за настанак одређених типова рака.Посебне изазове у сфери контроле малигних болести донела је пандемија COVID-19. Пандемија је условила мање или веће поремећаје у раду медицинских служби, што се одразило на спровођење програма раног откривања, као и додатно усложњавање процеса лечења и пружања неге пацијентима. Према процени стручњака, утицај који ће пандемија COVID-19 имати на дијагностику и обољевање од рака, осећаће се и у годнама које долазе. Процене су да је у свету око 1/3 свих смртних исхода од рака у вези са 5 водећих фактора ризика (повезаних са понашањем и исхраном): високим индексом телесне масе, ниским уносом воћа и поврћа, недостатком физичке активности, употребом дувана и алкохола.
Који је Ваш животни стил?
предходна1234567891011121314следећа