10. мај- Међународни дан физичке активности-„Кретањем до здравља“2022-05-09 09:02:42
Међународни дан физичке активности обележава се под слоганом: „Кретањем до здравља“ и има за циљ да физичку активност представи као кључну активност за здравље и добробит човека. Још пре 20 година закључено је да су физичка неактивност, нездрава исхрана и употреба дувана, главни ризици за оболевање и умирање од хроничних болести. Бити физички активан једна је од најважнијих радњи коју људи, свих старосних група могу предузети да би побољшали своје здравље. Према Истраживању здравља становника Србије спроведеног 2019. године у Републици Србији, око 41% испитаних становника је недовољно физички активно. Физичка активност позитивно утиче на ментално здравље, утиче на побољшање расположења, успорава пад когнитивних способности, одлaже почетак болести, повећава мишићну снагу, побољшава физичку спремност, смањује вероватноћу развоја нових и повећава контролу постојећих хроничних незаразних болести. Основне препоруке за физичку активност  Будите физички активни читавог живота у свим приликама  Мењајте фреквенцију, интензитет, трајање и тип физичке активности  Избегавајте седентарно понашање  Одраслим особама се препоручује минимално 150 мин. умерене аеробне активности недељно и минимално две епизоде активности за јачање мишића у истом периоду  Изводите вежбе флексибилности два и више пута недељно  Mала деца треба да проводе најмање 180 минута дневно у разним врстама физичких активности било којег интензитета  Школска деца и адолесценти треба да буду физички активни најмање 60 минута дневно сваког дана у недељи  Деци и младима ограничити седење испред екрана на највише два сата дневно  Особама старијим од 65 година додатно се препоручују активности за побољшање равнотеже  Физичка активност треба да се спроводи у безбедном амбијенту  Додатне физичке активности имају додатне корисне ефекте на здравље КОЛИКО ГОД ДА ИМАТЕ ГОДИНА... ПРАВИЛНА ИСХРАНА И РЕДОВНА ФИЗИЧКА АКТИВНОСТ ЧУВАЈУ И ПОБОЉШАВАЈУ ВАШЕ ЗДРАВЉЕ И СМАЊУЈУ РИЗИК ОД НАСТАНКА РАЗЛИЧИТИХ БОЛЕСТИ !!!
„Дуг живот за све” - Недеља имунизације 24.4–30.4.2022. године 2022-04-20 11:14:48
Већ 70 година, jeдна недеља у априлу месецу посвећена је имунизацији. Aктивности које се предузимају у овом периоду имају за циљ јачање уверења о потреби заштите сваког детета од болести које се могу спречити вакцинацијом, као и стварање услова да се у свакој земљи омогући подједнака доступност вакцинама. Дуже од два века вакцине доприносе безбеднијем свету, од прве вакцине против великих богиња до најновијих mRNA које се користе у превенцији тешких облика COVID-19. Пандемија COVID-19 је допринела порасту политизације имунизације и паду обухвата имунизације деце у многим земљама. Програм имунизације је прекинут у Украјини и сва деца која су напустила земљу потребно је да буду вакцинисана где год била. И у овим условима, одржавање континуитета у спровођењу националних програма имунизације има приоритет који ни на који начин не сме бити угрожен.
Епидемије малих богиња, које се повремено јављају у нашем региону и импортовање дивљег вируса дечије парализе, представљају и даље заједничке претње у области заразних болести које се могу спречити имунизацијом. Неопходно је интензивирати све активности на одржавању статуса земље без полиомијелитиса и елиминације морбила у Републици Србији. То подразумева: Достизање и одржавање високог нивоа обухвата, тј. преко 95% деце вакцинисано са две дозе MMR вакцином, односно са три дозе IPV; Унапређење и одржавање система активног епидемиолошког надзора над дечјом парализом и морбилама ; Вакцинација деце која су пропустила прилику редовне вакцинације према Календару вакцинације.
Имунизација је једноставан, безбедан и ефикасан начин да заштитите своје дете од одређених заразних болести.
Обезбедите Вашем детету здрав почетак живота−вакцинишите га на време.


7. април 2022. СВЕТСКИ ДАН ЗДРАВЉА 2022-04-07 10:20:09
ЗДРАВА ПЛАНЕТА – ЗДРАВИ ЉУДИ је слоган овогодишњег Светског дана здравља и има за циљ да усмери пажњу светске јавности на хитне акције које је потребно предузети да би људи и планета били здрави.
Чињенице које указују да је неопходно прекинути циклус разарања планете и здравља људи: Загађење ваздуха убија 13 људи сваког минута, због рака плућа, срчаних болести и можданог удара; Девет од десет људи удише загађен ваздух; Загађење азот-диоксидом може погоршати респираторне болести, посебно астм; Сагоревање фосилних горива попут нафте, угља и природног гаса узрокује загађење ваздуха; 2 милијарде људи широм света нема безбедну воду за пиће; Климатске промене (растуће температуре и поплаве) представљају претњу људском здрављу; Дуван убија више од 8 милиона људи сваке године (главни фактор ризика за рак, болести срца, плућа). Сваке године се посече 600 милиона стабала да би се произвело 6 трилиона цигарета.
Шта можемо учинити да заштитимо нашу планету и наше здравље?
Можемо да захтевамо климатске акције како бисмо заштитили своје здравље!
Можемо сами да предузмемо активности и инспиришемо друге!
Можемо да ходамо или возимо бицикл до посла најмање један дан у недељи!
Можемо да ограничимо загревање просторије до 21,5С!
Можемо да искључимо светло када нисмо у просторији!
Можемо да избегавамо високо прерађену храну и пиће и престанемо са конзумирањем дувана!
Можемо да купујемо мање пластике, да користимо кесе за намирнице које се могу рециклирати!
Можемо да ОЧИСТИМО НАШ ВАЗДУХ, ВОДУ И ХРАНУ
јер је НАША ПЛАНЕТА, НАШЕ ЗДРАВЉЕ
10. март - Светски дан бубрега „Премостимо јаз у знању о болестима бубрега, ради боље неге и лечења“ 2022-03-09 08:11:00
Хронична болест бубрега (ХББ) је честа и опасна болест. Смртност повезана са болестима бубрега расте из године у годину и предвиђа се да ће постати 5. водећи узрок смрти до 2040. године. У Србији се због обољења бубрега, 2020. године, изабраном лекару јавило 33.072 особе. Рано откривање болести омогућава адекватну негу и лечење.
Знања о болестима бубрега су мала. Побољшање здравствене писмености у великој мери зависи од тога колико здравствени радници ефикасно комуницирају и едукују особе које живе са обољењем бубрега. Здравствена писменост омогућава стицање способности да се пронађу, разумеју и користе информације, на основу којих би се донеле праве одлуке и покренуле акције у вези са здрављем. Растућа оспособљеност и приступ технологији такође пружа нове могућности за унапређење образовања и свести о болестима бубрега.
На Светски дан бубрега апелујемо: усвојите начела правилне исхране и здравог стила живота, а то подразумева вежбање (физичку активност), адекватну хигијену спавања, контролу дувана, приступ здравој води, превенцију климатских промена. Све то доприноси очувању доброг здравља бубрега, дужег очувања функције бубрега код оболелих и повећању опште свести о значају здравља бубрега за очување општег здравља а самим тим и живота појединца.
Март 2022. - Месец борбе против рака: превенција малигних тумора2022-03-03 09:16:14
Према проценама Светске здравствене организације (СЗО), број оболелих од малигних болести у свету показује наставак вишегодишњег раста. По подацима СЗО у 2020. години, у свету је регистровано око 10 милиона смртних случајева од малигних тумора. У Србији је током 2019. године од свих малигних тумора оболело 42.290 особа, а умрло 21.340 особа оба пола. Ово стално повећање броја оболелих захтева све веће коришћење ресурса здравственог система за потребе дијагностике малигних болести, лечења и неге оболелих. Малигне болести су један од водећих узрока смрти у свету, што је последица пораста укупног броја становника, продуженог очекиваног трајања живота, као и усвајања животног стила одговорног за настанак одређених типова рака.Посебне изазове у сфери контроле малигних болести донела је пандемија COVID-19. Пандемија је условила мање или веће поремећаје у раду медицинских служби, што се одразило на спровођење програма раног откривања, као и додатно усложњавање процеса лечења и пружања неге пацијентима. Према процени стручњака, утицај који ће пандемија COVID-19 имати на дијагностику и обољевање од рака, осећаће се и у годнама које долазе. Процене су да је у свету око 1/3 свих смртних исхода од рака у вези са 5 водећих фактора ризика (повезаних са понашањем и исхраном): високим индексом телесне масе, ниским уносом воћа и поврћа, недостатком физичке активности, употребом дувана и алкохола.
Који је Ваш животни стил?
Међународни дан деце оболеле од рака - 15. фебруар 2022.2022-02-14 09:38:31
Подизање свести о малигним болестима у дечјем узрасту, има за циљ да пружи подршку у обезбеђивању адекватне дијагностике, лечења и неопходне помоћи родитељима и породицама. Светска здравствена организација (СЗО) процењује да се у свету годишње постави око 400.000 дијагноза малигних болести код деце узраста 0 - 19 година. Најчешће врсте малигних болести у дечјем узрасту биле су леукемије, тумори мозга, лимфоми, неуробластом и Вилмсов тумор. Нажалост, не постоји ефикасна превенција малигних болести код деце, јер нису познати узроци већине ових обољења. Зато је важно усмерити напоре на постављање тачне и брзе дијагнозе и ефектно лечење.Успех излечења рака код деце је велики, знатно већи него у популацији одраслих. У високоразвијеним земљама света, стопа преживљавања прелази 80%. Концепт ране дијагнозе малигне болести код деце обухвата три компоненте: знање и свест родитеља и здравствених радника о потенцијалним симптомима болести; тачну и благовремену клиничку процену и постављање дијагнозе; брз приступ потребној терапији.
Промоција адекватног приступа у раном препознавању и тачној дијагностици малигних болести у дечјем узрасту, захтева здружено деловање:владиних тела, невладиног сектора, родитељских удружења и свакога од нас.
Међународни дан деце оболеле од рака - 15. фебруар 2022.2022-02-14 09:33:48
Подизање свести о малигним болестима у дечјем узрасту, има за циљ да пружи подршку у обезбеђивању адекватне дијагностике, лечења и неопходне помоћи родитељима и породицама. Светска здравствена организација (СЗО) процењује да се у свету годишње постави око 400.000 дијагноза малигних болести код деце узраста 0 - 19 година. Најчешће врсте малигних болести у дечјем узрасту биле су леукемије, тумори мозга, лимфоми, неуробластом и Вилмсов тумор. Нажалост, не постоји ефикасна превенција малигних болести код деце, јер нису познати узроци већине ових обољења. Зато је важно усмерити напоре на постављање тачне и брзе дијагнозе и ефектно лечење.Успех излечења рака код деце је велики, знатно већи него у популацији одраслих. У високоразвијеним земљама света, стопа преживљавања прелази 80%. Концепт ране дијагнозе малигне болести код деце обухвата три компоненте: знање и свест родитеља и здравствених радника о потенцијалним симптомима болести; тачну и благовремену клиничку процену и постављање дијагнозе; брз приступ потребној терапији.
Промоција адекватног приступа у раном препознавању и тачној дијагностици малигних болести у дечјем узрасту, захтева здружено деловање:владиних тела, невладиног сектора, родитељских удружења и свакога од нас.

4. фебруар - Светски дан борбе против рака: Превенцијом до очувања здравља2022-02-03 09:40:10
Малигне болести су, према броју оболелих на другом месту и у Свету и код нас. Према проценама Светске здравствене организације у свету је 2020.године умрло око 10 милиона људи од малигних тумора, при чему су најзаступљенији рак плућа (1,8 милиона смртних случајева), затим рак дебелог црева, рак јетре, рак желуца и дојке. У Србији је током 2019. године оболело од рака 42.290 особа, а умрло је 21.340 особа. Унашој средини мушкарци најчешће оболевају од рака плућа, колона и ректума и простате. Kод жена малигни процес је најчешће локализован на дојци, плућима, колону и ректуму и грлићу материце.
Са продужетком очекиваног трајања живота и укупним порастом становништва, уз присуство познатих фактора ризика, повећао се и укупан број оболелих од рака. Процене су да је у свету око 1/3 свих смртних исхода од рака у вези са 5 водећих фактора ризика (повезаних са понашањем и исхраном), а то су : висок индекс телесне масе, низак уносом воћа и поврћа, недостатак физичке активности, употреба дувана и алкохола.
Кључне активности за контролу малигних болести су превентивне активности. Процењује се да чак 40% малигних болести може бити избегнуто променом животног стила: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак.Уколико до болести ипак дође, њен је исход могуће побољшати раним откривањем, адекватним лечењем и рехабилитацијом уз одговарајуће палијативно збрињавање.
Пандемија COVID-19 одразила се, у целом свету, на комплетан систем здравствених услуга усмерених ка раном откривању и адекватном лечењу малигних болести. Утицај који ће пандемија COVID-19 имати на дијагностику и лечење рака, осећаће се и у годнама које долазе. Циљ кампање је да се јасно укаже на новонастале, актуелне и глобалне проблеме који оптерећују све учеснике у процесу превенције, дијагностике и лечења малигних болести.
< предходна1234567891011121314следећа