Март 2022. - Месец борбе против рака: превенција малигних тумора2022-03-03 09:16:14
Према проценама Светске здравствене организације (СЗО), број оболелих од малигних болести у свету показује наставак вишегодишњег раста. По подацима СЗО у 2020. години, у свету је регистровано око 10 милиона смртних случајева од малигних тумора. У Србији је током 2019. године од свих малигних тумора оболело 42.290 особа, а умрло 21.340 особа оба пола. Ово стално повећање броја оболелих захтева све веће коришћење ресурса здравственог система за потребе дијагностике малигних болести, лечења и неге оболелих. Малигне болести су један од водећих узрока смрти у свету, што је последица пораста укупног броја становника, продуженог очекиваног трајања живота, као и усвајања животног стила одговорног за настанак одређених типова рака.Посебне изазове у сфери контроле малигних болести донела је пандемија COVID-19. Пандемија је условила мање или веће поремећаје у раду медицинских служби, што се одразило на спровођење програма раног откривања, као и додатно усложњавање процеса лечења и пружања неге пацијентима. Према процени стручњака, утицај који ће пандемија COVID-19 имати на дијагностику и обољевање од рака, осећаће се и у годнама које долазе. Процене су да је у свету око 1/3 свих смртних исхода од рака у вези са 5 водећих фактора ризика (повезаних са понашањем и исхраном): високим индексом телесне масе, ниским уносом воћа и поврћа, недостатком физичке активности, употребом дувана и алкохола.
Који је Ваш животни стил?
Међународни дан деце оболеле од рака - 15. фебруар 2022.2022-02-14 09:38:31
Подизање свести о малигним болестима у дечјем узрасту, има за циљ да пружи подршку у обезбеђивању адекватне дијагностике, лечења и неопходне помоћи родитељима и породицама. Светска здравствена организација (СЗО) процењује да се у свету годишње постави око 400.000 дијагноза малигних болести код деце узраста 0 - 19 година. Најчешће врсте малигних болести у дечјем узрасту биле су леукемије, тумори мозга, лимфоми, неуробластом и Вилмсов тумор. Нажалост, не постоји ефикасна превенција малигних болести код деце, јер нису познати узроци већине ових обољења. Зато је важно усмерити напоре на постављање тачне и брзе дијагнозе и ефектно лечење.Успех излечења рака код деце је велики, знатно већи него у популацији одраслих. У високоразвијеним земљама света, стопа преживљавања прелази 80%. Концепт ране дијагнозе малигне болести код деце обухвата три компоненте: знање и свест родитеља и здравствених радника о потенцијалним симптомима болести; тачну и благовремену клиничку процену и постављање дијагнозе; брз приступ потребној терапији.
Промоција адекватног приступа у раном препознавању и тачној дијагностици малигних болести у дечјем узрасту, захтева здружено деловање:владиних тела, невладиног сектора, родитељских удружења и свакога од нас.
Међународни дан деце оболеле од рака - 15. фебруар 2022.2022-02-14 09:33:48
Подизање свести о малигним болестима у дечјем узрасту, има за циљ да пружи подршку у обезбеђивању адекватне дијагностике, лечења и неопходне помоћи родитељима и породицама. Светска здравствена организација (СЗО) процењује да се у свету годишње постави око 400.000 дијагноза малигних болести код деце узраста 0 - 19 година. Најчешће врсте малигних болести у дечјем узрасту биле су леукемије, тумори мозга, лимфоми, неуробластом и Вилмсов тумор. Нажалост, не постоји ефикасна превенција малигних болести код деце, јер нису познати узроци већине ових обољења. Зато је важно усмерити напоре на постављање тачне и брзе дијагнозе и ефектно лечење.Успех излечења рака код деце је велики, знатно већи него у популацији одраслих. У високоразвијеним земљама света, стопа преживљавања прелази 80%. Концепт ране дијагнозе малигне болести код деце обухвата три компоненте: знање и свест родитеља и здравствених радника о потенцијалним симптомима болести; тачну и благовремену клиничку процену и постављање дијагнозе; брз приступ потребној терапији.
Промоција адекватног приступа у раном препознавању и тачној дијагностици малигних болести у дечјем узрасту, захтева здружено деловање:владиних тела, невладиног сектора, родитељских удружења и свакога од нас.

4. фебруар - Светски дан борбе против рака: Превенцијом до очувања здравља2022-02-03 09:40:10
Малигне болести су, према броју оболелих на другом месту и у Свету и код нас. Према проценама Светске здравствене организације у свету је 2020.године умрло око 10 милиона људи од малигних тумора, при чему су најзаступљенији рак плућа (1,8 милиона смртних случајева), затим рак дебелог црева, рак јетре, рак желуца и дојке. У Србији је током 2019. године оболело од рака 42.290 особа, а умрло је 21.340 особа. Унашој средини мушкарци најчешће оболевају од рака плућа, колона и ректума и простате. Kод жена малигни процес је најчешће локализован на дојци, плућима, колону и ректуму и грлићу материце.
Са продужетком очекиваног трајања живота и укупним порастом становништва, уз присуство познатих фактора ризика, повећао се и укупан број оболелих од рака. Процене су да је у свету око 1/3 свих смртних исхода од рака у вези са 5 водећих фактора ризика (повезаних са понашањем и исхраном), а то су : висок индекс телесне масе, низак уносом воћа и поврћа, недостатак физичке активности, употреба дувана и алкохола.
Кључне активности за контролу малигних болести су превентивне активности. Процењује се да чак 40% малигних болести може бити избегнуто променом животног стила: престанком пушења, ограниченим конзумирањем алкохола, избегавањем сувишног излагања сунцу, задржавањем просечне тежине конзумирањем здраве хране, вежбањем, као и заштитом од инфекција које се могу развити у рак.Уколико до болести ипак дође, њен је исход могуће побољшати раним откривањем, адекватним лечењем и рехабилитацијом уз одговарајуће палијативно збрињавање.
Пандемија COVID-19 одразила се, у целом свету, на комплетан систем здравствених услуга усмерених ка раном откривању и адекватном лечењу малигних болести. Утицај који ће пандемија COVID-19 имати на дијагностику и лечење рака, осећаће се и у годнама које долазе. Циљ кампање је да се јасно укаже на новонастале, актуелне и глобалне проблеме који оптерећују све учеснике у процесу превенције, дијагностике и лечења малигних болести.
31. јануар – Национални дан без дувана „365 ДАНА БЕЗ ДУВАНА”2022-01-28 11:43:57
Научно је доказано да је пушење један од главних узрочника кардиоваскуларних обољења, обољења респираторног система, почев од обичних прехлада, преко грипа, све до упала плућа изазваних инфективним узрочницима, као и директна веза између пушења и преко 20 типова и подтипова малигних обољења. На свету, скоро сваки четврти одрасли становник пуши, при чему скоро 80% пушача живи у земљама са ниским и средњим приходима. 8 милиона људи сваке године превремено умре услед употребе дувана. У Србији, најмање 15.000 људи сваке године превремено умре због штетних ефеката ове навике. Истраживање здравља становништва Србијеиз 2019. године, показује да 31,9% становника Србије старијих од 15 година су пушачи. Највећи број пушача има 45 – 54 године, али забрињава податак да је 14,4% пушача старости између 15 и 19 година, што одговара средњошколском периоду. Пандемија COVID-19 проблему пушења дала је нову здравствену димензију . Научно је доказано да корисници дуванских производа представљају осетљивију групу како у погледу заражавања, тако и у смислу развоја тежих клиничких форми болести. Сам пут заражавања је лакши код пушача услед чешћег додиривања делова лица прстима током коришћења цигарета и других дуванских производа. Посебан ризик од заражавања представљају дувански производи које могу користити више особа – попут наргила, мада то могу бити и електронски дувански производи. Пушење и употреба дувана негативно делују на имуни систем, што отежава способност организма да се брани од инфекције. Уз то, већина пушача има редукован капацитет плућа што представља проблем управо код упала плућа –када је потреба организма за кисеоником повећана или када је могућност да се кисеоник адекватно искористи смањена. И поред доказа о повећаном ризику код пушача, резултати истраживања Канцеларије за превенцију пушења из 2020. године показују да 91%, пушача, у нашој земљи,није престала да пуши, 4% пушача у првој години пандемије је чак повећало број попушених цигарета на дневном нивоу. Само 1% њих је током 2020. престало да пуши.Пандемија ће несумњиво оставити несагледиве последице у свим сферама друштва. Морамо радити на томе да се ослободимо свих додатних ризика, да редукујемо све остале претње по здравље, како би смо имали капацитете да санирамо оно што COVID-19 оставља за собом. Здравље морамо да чувамо брижљивије него икад. Сваки дан јев ажан. Сваки дан без дувана је – ДОБАР ДАН
EВРОПСКА НЕДЕЉА ПРЕВЕНЦИЈЕ РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ2022-01-18 08:37:36
ШТА JE РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ?
Рак грлића материце је злоћудни тумор, локализован на доњем делу материце окренутом ка вагини, који настаје када се неке ћелије грлића материце измене и почну да се неконтролисано умножавају. Најчешће се јавља између 35. и 50. године живота.
ДА ЛИ СЕ РАК ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ МОЖЕ СПРЕЧИТИ?
МОЖЕ се спречити откривањем раних премалигних промена у ћелијама површинског слоја грлића материце. Неке од ових промена су благе, често без икаквих симптома, и могу се спонтано повући, али постоје и оне које, уколико се на време не уклоне, у периоду од неколико година могу да прерасту у рак грлића материце.
СИМПТОМИ КОЈИ УПОЗОРАВАЈУ НА ПОСТОЈАЊЕ РАКА ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ су: крварење у току и након сексуалног односа, крварење између две менструације, продужено менструално крварење, крварење након менопаузе, појачани вагинални секрет и поред примењене терапије, поновљене ранице или оштећења слузокоже грлића, бол у крстима или нози, отицање ноге.
Постојање једног или више наведених симптома буди сумњу на постојање рака грлића материце и никако их не треба занемарити, нарочито уколико трају дуже времена или уколико се понављају. Уколико их уочите, обратите се лекару!
Европска недеља превенције рака грлића материце 17-23. јануара 2022. године 2022-01-14 12:13:41
Ове године обележава се под слоганом „БОЉЕ СПРЕЧИТИ НЕГО ЛЕЧИТИ – РЕДОВНОМ КОНТРОЛОМ ПОБЕДИЋЕМО КАРЦИНОМ ГРЛИЋА МАТЕРИЦЕ“. Циљ кампање је да подстакне све жене, да размишљају о значају очувања свог репродуктивног здравља и да их мотивише да одвоје макар један дан у години и обаве превентивни преглед. Прегледом се могу благовремено открити ране премалигне промене и спречити даљи развој болести. За готово све случајеве рака грлића материце одговоран је Хумани папилома вирус (ХПВ). Природни ток ове инфекције омогућава да се предузму мере којима се спречава појава обољења, као и мере које омогућавају рано откривање премалигних промена, чиме се веома успешно зауставља даљи развој болести. И поред доказаних мера превенције рак грлића материце у нашој земљи наставља да буде један од водећих узрока обољевања и умирања, у женској популацији. Годишње око 1.000 жена оболи и приближно 500 изгуби живот, због чега је наша земља на неславном петом месту у Европи по обољевању и умирању од ове болести, која се може спречити. Последњих година приметно је повећање броја случајева у млађој популацији, од 15-49 година. Један од разлога велике смртности од овог обољења је чињеница да је у првој фази болест углавном без симптома, па се готово 2/3 жена први пут јави гинекологу када је болест већ узела маха.
Редовни прегледи код изабраног гинеколога, спровођење програма организованог скрининга и програма вакцинације против ХПВ инфекције, имају највећи значај у превенцији ове болести.
Светски дан хране 2021. Производња хране и будућност планете су (и) у нашим рукама2021-10-15 10:09:31
Пандемија COVID-19, у протекле две године, уверила нас је да је здравље неопходан услов опстанка и напретка друштва на свим нивоима, али када је здрављр нарушено представља озбиљан фактор дестабилизације и неизвесности. Ова пандемија несумњиво има несагледиве последице и у области доступности и безбедности хране широм света. Таква ситуација би могла да утиче на повећање броја гладних у свету, са постојећих 690 милиона за још100 милиона људи. За то време око 14% глобално произведених намирница пропада услед неадекватне производње, чувања, транспорта, а чак 17% хране која дође до крајњих потрошача никад не буде искоришћена– буде бачена.Такође, процењује се да чак око 3 милијарде људи нема довољне количине здраве хране, а да око 10% светске популације користи храну која је загађена бактеријама, вирусима, паразитима или хемикалијама.С друге стране, актуелна пандемија није потиснула неке друге, проблеме, као што је проблем прекомерне тежине или гојазности, јер у свету и даље скоро 2 милијарде људи има прекомерну тежину или је гојазно.
Чињенице да мали прозвођачи производе више од 33% светских количина намирница, као и да системи производње хране широм света упошљавају око милијарду људи - указују на важност уређења и унапређења ове делатности, нарочито у актуелним, пандемијским околностима.
СВИ МИ, СВАКОГ ДАНА можемо бити носиоци промена у системима производње хране.
• Увек треба бирати разноврсне свеже намирнице уместо високообрађених.
• Можемо обогатити своју исхрану протеинима из биљака, нпр. из коштуњавог воћа или махунарки. Ове намирнице су јефтиније од животињских протеина, а притом су и неупоредиво мање шкодљиве по нашу планету.
• Можемо добро испланирати сваку куповину намирница и припрему хране – тако да избегнемо стварање вишкова, пропадање и бацање хране.
• Кад год можемо, треба бирати мале произвођаче хране који су посвећени принципима одрживог развоја.
• Свако може бити промотер здравих принципа исхране – у својој породици, у непосредном окружењу, у заједници!
< предходна1234567891011121314151617следећа