ZAŠTITA PACIJENTOVIH PRAVA

Institut zaštitnika pacijetovih prava uveden je 2005. godine Zakonom o zdravstvenoj zaštiti i to odredbom člana 39. istog zakona. U dosadašnjoj primeni Zakona na osnovu stečenih iskustava u daljem tekstu ukazujemo na najčešće razloge za podnošenje prigovora u vezi sa pružanjem zdravstvene zaštite u Domu zdravlja Mladenovac, nadležnosti u razmatranju prigovora i drugim pitanjima.
U skladu sa čl. 39 Zakona o zdravstvenoj zaštiti, pacijent kome je uskraćeno pravo na zdravstvenu zaštitu, odnosno pacijent koji nije zadovoljan pruženom zdravstvenom zaštitom, odnosno postupkom zdravstvenog ili drugog radnika zdravstvene ustanove, može podneti prigovor zdravstvenom radniku koji rukovodi procesom rada ili licu zaposlenom u zdravstvenoj ustanovi koje obavlja poslove zaštite pacijentovih prava (zaštitnik pacijentovih prava, koji je po zanimanu diplomirani pravnik u zdrvstvenoj ustanovi). Međutim u našem Domu zdravlja pacijenti veoma retko koriste zaštitu svojih prava kod rukovodioca organizacione jedinice (načelnik ili šef službe) u kojoj se javio radi pružanja zdravstvene zaštite. To je posledica pogrešnog postavljanja ove uloge od donošenja Zakona u većini zdravstvenih ustanova i prenošenje obaveza u razmatranju prigovora pacijenata na pravnike u ustanovama.

Analizom pisanih kao i usmenih prigovora, isti se prema razlozima mogu svrstati u sledeće kategorije.

- odnos zdravstvenih radnika prema pacijentima;
- neblagovremeno propisivanje terapije;
- neizvršenog pregleda i propisivanja terapije u zakazano vreme
- ostali razlozi.

Procentualno najveći broj prigovora i primedbi pacijenata je na ponašanje zdravstvenih radnika (neljubaznost, drskost, nepostojanje komunikacije itd.). Kod ovih prigovora veoma je teško utvrditi sve činjenice i okolnosti, jer ne postoje relevantni dokazi na osnovu kojih bi se utvrdilo postojanje krivice zdravstvenog radnika, jer se svodi na izjavu pacijenta koju zdravstveni radnik negira. Neblagovremeno propisivanje terapije hroničnim bolesnicima je posledica zakazivanja i problema u zakazivanju (posebno putem telefona). U vezi sa ovim problemom rešenje je pre svega u istovremenom zakazivanju naredne posete prilikom javljanja pacijenta, kao i u propisivanju terapije za hronične bolesnike u skladu sa podzakonskim aktima ( ako prima istu terapiju godinu dana) do 60 dana. Smatram da zakazivanje putem telefona mora se ograničiti kako u smislu prava ( za ograničeno pokretna lica, stara lica udaljena od sedišta i drugim opravdanim situacijama), tako i na vreme zakazivanja (u određeno vreme u prvoj i u drugoj smeni). U vezi sa kašnjenjem u pregledu i propisivanju terapije u zakazano vreme, mora se istaći da se pregledi i propisivanje terapije kod izabranog lekara zakazuje. U toku smene izabrani lekar je dužan da pored zakazanih pacijenata primi i pacijente sa otpusnim listama, izveštajima specijalista nakon specijalističkih pregleda i izveštaja dijagnostičkih službi (rendgen i laboratorija) radi propisivanja terapije i dalje dijagnostike. U okviru broja zakazanih takođe su bili obuhvaćeni hitni slučajevi, kao i pazijenti zdravstvenih ambulanti u seoskim mesnim zajednicama ukoliko ambulanta ne radi, međutim ovi slučajevi su sada izuzeti. Zbog navedenih činjenica opravdano dolazi do kašnjenja u pregledu ili propisivanju terapije u zakazano vreme. U ostale razloge za prigovore i primedbe pacijenata mogu se navesti prijem pacijenata preko reda, nepropisivanje potpune terapije po predlogu specijalista, zbog učešća u ceni leka vezani za šifru bolesti itd. Prigovori su često neosnovani posebno oko propisivanja terapije po izveštaju specijalista jer je to u nadležnosti izabranog lekara, a takođe režim izdavanja lekova se često menja isled izmene podzakonskih akata RZZO. Na kraju u cilju efikasnijeg ostvarivanja prava iz zdravstvenog osiguranja, pre svega moraju se unaprediti odnosi između zdravstvenih radnika i pacijenata prvenstveno u komunikaciji i poverenju. Takođe treba predizimati radnje u pogledu bolje dostupnosti zdravstvene zaštite u vezi pregleda i propisivanja terapije pacijentima, vezano za zakazivanje. Zaštitom pacijentovih prava moraju se baviti i rukovodioci organizacionih jedinica (načelnici i šefovi službi) o čemu obavestiti pacijente, pre svega u vezi propisane terapije, odnosa zaposlenih prema pacijentima, zakazivanju pregleda i drugim pitanjima vezanim za ulazak u zdravstveni karton radi provere podataka.

ZAŠTITNIK PACIJENTOVIH PRAVA
Mijat Abazović dipl. pravnik